Prvi srpski ustanak u prve tri godine 1804-1807 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo: Filozofski Fakultet

Први српски устанак представља израз српског незадовољства стањем које су завеле турске дахије у Београдском пашалуку. Вођа тог незадовољства био је Вожд Ђорђе Петровић-Карађорђе.Деда Ђорђев је се доселио из Васојевића у Шумадију,a Ђорђе је рођен у браку Милице и Петра. Због убиства једног Турчина морао је са женом Јеленом да бежи у Срем. Истакао је се за време Кочине крајине као фрајкорац Михаљевићевог фрајкора.Ђорђе је стекао неопходно војно знање и изузетно ратно искуство.Из његовог живота пре Устанка значајна је још једна епизода,а то је убиство оца.Десило је се при збегу његове породице од Турака. Његов отац је одлучио да се врати назад и преда Турцима.Нису помогла Ђорђева инсистирања да настави пут па је на мајчину инсистирање убио оца пушком.Оца је жртвовао Отечеству, јер би у супротном цела породица била убијена. Овај пуцањ пробудио је српски народ.
Почетак свих проблема у Пашалуку било је убиство Хаџи Мустафа-паше, који је још зван и “српском мајком”, 1801.године власт је преузело 11 дахија: четворица великих дахија и седморица кабадахија. Српска револуција свој узрок има у зулуму дахија и јаничара,чији је врхунац била Сеча кнезова. У том тренутку прелома на површину избија Карађорђе као оличење борбе за слободу и људско достојанство. Он није имао никакву самоуправну власт тј.није био сеоски кнез,већ је био хајдучки харамбаша и буљубаша српске војске.
Најагилније припреме за устанак се врше у Ваљевској и Крагујевачкој нахији. Дахије су успеле да пресретну писма којим су се српске старешине жалиле Порти, као и она којима су тражили помоћ од Аустрије. Уследили су контакти Ђорђа са Васом Чарапићем, Јанком Катићем, Младеном Миловановићем, Ђушом Вулићевићем и Стеваном Синђелићем. Први значајнији састанак шумадијских првака био је на Аранђеловдан (20.новембра) 1803. где је се највише истакао букуљски прота Атанасије Антонијевић. Дахије су се оглушиле о султанов претећи ферман од 31.јануара 1804. и одлучиле да посеку најзначајније српске главешине мислећи да ће тиме у корену да пресеку српско незадовољство. Акција СЕЧЕ КНЕЗОВА трајала је од 4.до10. фебруара 1804. током које су посечени и:Илија Бирчанин, Алекса Ненадовић, Марко Чарапић, Хаџи-Рувим...Тачан број страдалих се не зна.
То је изазвало нови састанак српских главешина:Карађорђе, Станоје Главаш, Кара Стеван... На њему је изричито наведено да се зулум не може више трпети.Србија почиње на све стране да се буни неорганизована и у самоодбрани.
Питање вођства у Устанку је решено на Орашачком збору на Сретење Господње 2/14.фебруара 1804. На том збору шумадијских првака Карађорђе Петровић је изабран за Вожда тј. предвотиља и старешину пошто су избор одбили и Станоје Главаш, под изговором да он као хајдук не може да води Устанак, и Теодосије Марићевић. Затражено је да се врати стање из периода Хаџи Мустафа-паше. Устаници су запалили орашачки хан, а Вожд шаље писма Ђуши Вулићевићу у Смедерево, Петру Добрњцу, Миленку Стојковићу у Пожаревац,Стевану Синђелићу у Ћуприју обавештавајући их о отпочињању Устанка тражећи од њих исте акције. Дакле Вожд је преко Шумадије где је био епицентар, Устанак ширио на просторе источне и западне Србије. Дахије су биле у шоку јер се нису надали да ће Срби васкрснути без својих главешина па су стога и нудили Карађорђу место Великог кнеза што је он одбио. Пробудила је се и Јагодинска нахија, а Срби 5.априла спаљују Чачак.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]